Europair

Pre nego što otpočnemo, jedno kratko objašnjenje i lekcija iz istorije o ova dva vida masovnog skladištenja informacija.

• HDD (Hard Disk Drive) – jedan od prvih oblika neisparljive memorije*, čak i dan danas jedan je od najpopularnijih izbora za masovno skladištenje. Hard Disk je u suštini više metalnih tanjira sa magnetnom presvlakom koja skladišti vaše podatke. Dok se ti tanjiri vrte, ruka sa iglom na vrhu, nešto poput one koja se koristi radi puštanja gramofonskih ploča se pomera dok se tanjiri vrte da bi očitala ili napisala informacije na pravim mestima.

• SSD (Solid State Drive) – po funkciji, SSD je isto što i Hard Disk. Mesto za skladištenje vaših videa, filmova, slika, muzike, igrica, projekata, itd. Ali umesto namagnetisanih tanjira i pokretne ruke sa iglom na vrhu, SSD se sastoji iz više međusobno povezanih flash memorijskih čipova koji zadržavaju informacije čak i kada nema dotoka struje. Ovi čipovi mogu da budu ugrađeni na par načina:
  • Trajno zalemljeni za matičnu ploču (kod nekih net i ultrabook-ova**),
  • Na PCI Express kartici (često kod desktop računara visokog ranga),
  • Kutiji koja je istog oblika kao HDD i ima za cilj da bude ga zameni u nekom uređaju (kod svih ostalih uređaja)

HDD tehnologija je relativno zastarela, imajući u vidu koliko su sami računari stari. Prisetite se samo kultne slike IBM 350 RAMAC-a iz ’56 koji je koristio 50 tanjira od po 24″ (60cm) u prečniku za skladištenje neverovatnih 3.75MB.

Uređaj na koji pokazuje čikica iznad je prototip ovog čuvenog Hard Diska, koji je zauzimao isti prostor kao dva komercijalna frižidera pune veličine danas. Ova grdosija je proglašena zastarelom već ’69, a do tada su najveći korisnici bili delovi vlade i nekih industrija. Ranih 80ih HDD od 5.25″ je prihvaćen kao standard, koji je ubrzo prepravljen na 2 varijante – 3.5″ za desktop klasu računara i 2.5″ za laptopove koji su predstavljeni par godina kasnije. Kablovi za povezivanje su menjani sa IDE (Ovo danas nazivaju paralelni ATA ili PATA priključak) pa preko SCSI do današnjeg standarda, serijskog ATA priključka (SATA). Svi ovi priključci doduše rade istu stvar, povezuju HDD kako biste mogli da čitate i pišete informacije na njega. Današnji standard za 2.5″ i 3.5″ HDD-ove je SATA, ali za one koji žele malo više brzne još uvek je podržan uveliko brži PCIe interfejs. Kapaciteti hard diskova su porasli sa par megabajta na par terabajta, što je povećanje od oko 1.000.000 puta. Današnji 3.5″ HDD-ovi imaju kapacitet do 10TB***, dok oni od 2.5″ imaju do 4TB.

SSD-ovi sa druge strane imaju mnoooogo kraću istoriju. Kod inženjera ali i običnih potrošača oduvek je postojala određena doza zaljubljenosti u nepokretne oblike masovnog skladištenja. I ne, nećemo pomenuti bubble memoriju. Današnja flash memorija je samo nastavak iste ideje, posto joj nije potrebna konstantna struja da bi zadržavala informacije. Jedan od prvih SSD uređaja je ugrađen u neke netbook-ove kasnih 2000ih godina. Npr, Asus Eee PC 700 series je koristio SSD od ČAK 2GB.

U ovakvim računarima, SSD čipovi su bili trajno zalemljeni za matičnu ploču. Doduše, kako su sve vrste prenosvih računara rasle u snazi, SSD kapaciteti su se povećavali i završili na standardizovanom redu veličine 2.5″. Ovo je omogućilo da svoj spori, stari HDD zamenite novom fensi tehnologijom. Maksimalni kapacitet ovih SSD-ova od 2.5″ je 4TB, ali Samsung je skoro izbacio verziju od ČAK 16TB za uređaje kojima je to potrebno, poput servera.

---

*Neisparljiva memorija je memorija koja se ne gubi kada ugasite struju, kao što se dešava sa RAM memorijom.

**Netbook-ovi su manji, slabiji i jeftini rođaci Notebook-ova/Laptopova, sa dijagonalom ekrana od 5″-12″, i težinom koja se kreće oko 1kg. Ultrabook-ovi su tanki laptopovi sa baterijama koje drže veoma dugo i komponentama koje troše malo struje za svoje specifikacije. Oni su nastali zbog potrebe za lakim, prenosivim ali ništa manje brzim i snažnim računarima.

***1 TB (TeraByte) = 1024GB

Od davnina, ljudi pokušavaju da povećaju efikasnost nekog procesa ili radnje. Pa čak i putovanja. Iz tog razloga imamo avione, Über, AirBnB, ali i još mnogo drugih usluga i izuma koji menjaju način na koji putujemo.

Još pre par godina smo dostigli nove visine sa Burdž Kalifom (ili Burdž Dubai-em, kako je tada ovaj toranj bio poznat). Evo nekih zanimljivosti o ovom tornju:

• Burdž Kalifa je najviša zgrada na svetu, sa ukupnom visionom od 828 metara. Visina do koje se ljudi redovno penju i na kojoj obitavaju je 584,5 metara.
• Kalifa sadrži 163 sprata iznad zemlje, i samo jedan u podzemlju.
• U Burdž Kalifi postoji ukupno 58 liftova koji se kreću brzinom od 10 m/s.
• Ako ste raspoloženi da napunite sve sobe i parking mesta u ovom tornju, trebaće vam 2957 kola, i dovoljno ljudi da popune 304 hotela i 900 apartmana.
• Ovaj toranj pre osveštavanja zvao Burdž Dubai, a preimenovan je u Burdž Kalifa. Burdž znači toranj.

• Burdž Kalifa je 2 puta veća od Empajer Stejt Bildinga, a čak tri puta od Ajfelovog tornja.
• Beton korišćen za izgradnju teži isto koliko 100.000 slonova. Koliko god to bilo.
• Za izgradnju je utrošeno 22 miliona radnih sati, 55.000 tona armature i 110.000 tona betona. Eto koliko je 100.000 slonova.
• Za održavanje tornja potrebno je skoro 1.000.000 litara vode dnevno. A što se struje tiče, Burdž Kalifa dnevno troši isto koliko i 360.000 sijalica od po 100W koje bi bile uključene ceo dan u isto vreme.

Ovo su samo neke od zanimljivosti. Za još sličnih činjenica o ovom fenomenu i drugima, ostanite uz nas sledećih par dana.

1. Vaš idealan godišnji odmor zamišljate kao:
a) Plaža, vino, sunce i apartman sa pogledom na more
b) Aktivan odmor, obilazak više gradova i znamenitnost
c) Istraživanje novog kontinenta, koji nije atraktivan za srpske turiste
d) Planina, svež vazduh i smeštaj u nekom spa resort-u

2. Izaberite jedno jelo koje biste pojeli sad:
a) Dimljeni losos sa grilovanim povrćem
b) Biftek uz čašu crnog vina
c) Cheeseburger i pomfrit
d) Sendvič sa pršutom i svežim sirom

3. Smeštaj tražite:
a) Preko poznate agencije
b) Na samom putu – izborom nekih od hostela ili hotela sa 2 ili 3 zvezdice
c) Agent za putovanja vam smišlja ceo put ili sami rezervišete preko interneta
d) Raspitujete se preko prijatelja za savet

4. Na putovanje bi poveli:
a) Partnera
b) Roditelje ili rođaka
c) Sestru/Brata
d) Sami ili nekog pod a, b ili c

5. Godišnje doba koje najviše volite
a) Leto
b) Proleće
c) Jesen
d) Zima

6. Prevozno sredstvo koje najviše birate za odlazak na destinaciju
a) Autobus
b) Voz
c) Avion
d) Auto

7. Godišnji odmor vam traje:
a) 10 dana
b) 7 dana
c) 14 ili 21 dan
d) Vikend

8. Suvenir ili obeležje koje donosite sa putovanja:
a) Magnet
b) Tradicionalno piće ili vino
c) Ne kupujete ništa
d) Domaći sir ili pršut

9. Na putovanju najviše volite da jedete
a) U restoranu ili taverni
b) Gde god stignete, nemate određeno mesto
c) Lokalne specijalitete na ulici
d) Pub, krčma ili kafana

10. Koju društvenu mrežu volite za objavu na putovanjima
a) Instagram
b) Facebook
c) Ne koristim društvene mreže
d) LinkedIn

11. Da možete da birate, vaše izbor za život da nije Srbija, bio bi:
a) Barselona
b) Njujork
c) Sidnej
d) Cirih

---

Najviše odgovora pod:

a) Grčka
Vi cele godine planirate odlazak na more. Znate kada ćete ići na odmor, volite da na vreme rezervišete smeštaj i prevoz i da ne razmišljate o tome. Volite sigurna i proverena mesta, gde znate da nećete pogrešiti pri odabiru destinacije. Ukoliko imate decu, onda je ovo idealno mesto da odmor. Volite da vodite računa o budžetu tokom putovanja, pa tako se pre toga raspitate ili potražite na forumu.

b) Italija ili Španija
Leto je za Vas neinteresantno za odmor. Birate period za odmor kada su temperature do 25, jer tada možete da uživate u obilasku znamenitosti i mesta. Niste izbirljivi prilikom smeštaja, važno vam je samo da je čisto i da možete na licu mesta da vidite šta vam se nudi, zbog toga smeštaj birate na destinaciji. Volite da idete sopstvenim prevozom ili dobro povezanim železničkim saobraćajem u Evropi. Volite da istražujete nova mesta i uživate u kulturi koja jedna zemlja poseduje. April je vaš mesec za putovanja.

c) Daleke destinacije
Za vas Evropa nije interesantna. Dosta putujete i dosta ste videli. Želite nešto novo, nešto neistraženo i nešto što je potpuno drugačije od klasičnog odmora. Imate mogućnosti da birate različite destinacije i ne volite da to budu komercijalna mesta. Ove godine planirate da posetite Singapur, ali ćete pre toga otići na ostvo Kauai. Za vas nije bitno koliko ste puta udahnuli, već koliko puta ostali bez daha. Posetili ste sve kontinente i u društvu najviše vi pričate doživljaje sa putovanja. Možda je Zanzibar destinacija koju trebate posetiti ako još uvek niste.

d) Jahorina
Volite zimu, volite skijanje, volite planinu. Za vas je potpuno nebitno koje je godišnje doba u pitanju, jer vi znate gde ćete. Da li je to Kopaonik, Tara ili su Alpi, vaš izbor je svež vazduh, duge šetnje i uživanje u spa centru tokom boravka. Leti volite da pobegnete za vikend na obližnju planinu kako bi napunili baterije za narednu nedelju, a inicijator ste kada je u pitanju roštiljanje u prirodi ili planovi za skijanje u decembru. Ukoliko do sada niste imali prilike da posetite neki rafting, možda je to sledeći izbor za vaše putovanje.

e) Isti broj odgovora pod a,b,c ili d
Vi ste otvoreni za sve opcije. Volite da putujete i volite raznolikost. Leto je možda rezervisano za more, ali ove godine ćete izabrati vikend na planini, jer ste već isplanirali Maldive u decembu. Dakle, nekada planirate a nekada samo sednete u kola i odete u drugi grad. Možda bi sledeće putovanje moglo da bude krstarenje Mediteranom. Razmislite o tome.