Gradovi sa najluđim noćnim životom u Evropi

Saznajte koji su to evropski gradovi koji nose obeležje najboljeg noćnog provoda, i kakvu poziciju Beograd zauzima na ovoj ekskluzivnoj listi.

Noćni život je veoma važan mladima, studentima, ali i onima koji su mladi a zaposleni, pa im vikend predstavlja izduvni ventil od stresa na poslu. To je vreme koje odvajamo za sebe i svoje prijatelje, da uživamo u piću i omiljenoj muzici.

Izlasci su trenuci kada se potpuno opuštamo i upoznajemo nove ljude, zbližavamo se sa svojim prijateljima i pevamo na sav glas popularne hitove.

Za doček Nove godine klubovi su čest izbor mladih, jer je u njima zagrantovan najluđi provod, a vi ne morate da brinete ni o muzici, ni o piću, ni o tome da ćete slučajno propustiti ponoć, jer su se vlasnici klubova pobrinuli za svaku stavku.

Saznajte koji su to evropski gradovi koji nose obeležje najboljeg noćnog provoda, i kakvu poziciju Beograd zauzima na ovoj ekskluzivnoj listi.

noćni klub izlazak

#1 Solun – Grčka, velika noćna atrakcija

Solun je prepun studenata, mladih ljudi, što znači da je noćni provod fenomenalan i uvek prisutan. U Solunu možete uživati u klubovima, ali i u žurkama na otvorenom, koncertima i raznim vrstama zabave.

Svi koji su bili u Solunu mogu vam potvrditi da je ovde noćni provod neverovatan, ali je aktuelniji kada je u toku letnja sezona. Kada se leto spoji sa velikom grupom mladih ljudi, hormoni počinju da luduju i svi su spremni za zabavu.

Što se tiče muzike, ona je raznovrsna, jer želi da ispuni želje svih prisutnih turista kojih ima sa raznih strana, iz svih delova Evrope. Ukoliko vas interesuje tradicionalna grčka muzika, ovde je možete čuti. Ali možete čuti i najpopularnije tehno i haus hitove, kao i sve popularniji rep.

Ovde važi ona rečenica šta se desi u Solunu, ostaje u Solunu.

#2 Beograd – Srbija, žarište noćnog života na Balkanu

Srbija je dugo bila neprvilačna za strance, jer su mislili da u Srbiji žive varvari i da na ulici mogu da vas ubiju ako krenete u prodavnicu. To vreme je, srećom, prošlo, a Beograd je postao velika atrakcija među stranim turistima koji su oduševljeni noćnim životom.

Beograd je na Balkanu prestonica noćnog provoda, pa osim stranih turista i lokalnog stanovništva, rado ga posećuju i stanovnici okolnih zemalja iz bivše Jugoslavije.

Dobar noćni provod u srpskoj prestonici je zagarantovan, pa svako ko je ikada došao ovde, nije želeo da napusti ovaj savršeni grad žurki i provoda.

Sve svetske poznate ličnosti prvo hvale noćni provod u Beogradu, i stavljaju do znanja da je Beograd ozbiljan pretedent na prvo mesto kada je u pitanju noćni provod u Evropi.

Ukoliko nemate previše novca, pročitajte kojih je to sjajnih pet mesta u Evropi koje možete posetiti potpuno besplatno.

#3 Amsterdam – Holandija, grad seksa, alkohola i ludih žurki

Svako ko je bio u Amsterdamu, ili makar čuo za njega zna da je sinonim za Amsterdam lud noćni provod. U Amsterdamu može da se dogodi apsolutno sve, pa oni koji putuju tamo treba da budu spremni na to, i da znaju gde su se uputili.

Žurke u Amsterdamu traju dok svi ne popadaju od umora, ili opijata. Amsterdam izgleda kao najbolje mesto za engleske turiste koji su poznati po tome da kad odu u drugi grad ne znaju kada je žurka gotova, a njihovo ponašanje je uvek najluđe.

U Amsterdamu nema nikakvih zabrana ponašanja, sve je dozvoljeno i sve možete da probate, pa ukoliko su vam obični izlasci postali dosadni, onda je ovo pravo mesto za vas.

#4 Marbelja – Španija, noćni provod za bogataše

Noćni provod u ovom gradu je fenomenalan, ali treba da imate mnogo mnogo mnogo i još mnogo novca. Ako je to slučaj, onda nikako ne smete da zaobiđete ovu destinaciju, međutim, ukoliko to vrlo verovatno nije slučaj onda možete da gledate slike i snimke iz ovog grada.

Ipak, mi preporučujemo da ne gledate ništa, da ne udarate sami sebi čežnju, već da se uputite u jedan od prethodno navedenih gradova i uživate u noćnom životu za pristupačnu cenu.

Kada već govorimo o skupim gradovima, ovde saznajte koji su to najskuplji gradovi za život u Evropi.

Marbelja je poznata o bogatašima koji prave neverovatne žurke na svojim jahtama, ali i bez jahte noćni provod može biti fenomenalan, lud i nezaboravan.

Najskuplji evropski gradovi za život i putovanje

Pogledajte na kojim mestima u Evropi će vaš džep brzo smršati, pošto su ovo najskuplji evropski gradovi za život i putovanje!

Ako razmišljate o putovanju, u računicu nužno morate uključiti i cene smeštaja i potrepština za put, kao i hrane, izlazaka… Cene u popularnim evropskim destinacijama mogu vas šokirati – evo nekoliko mesta gde će vaš džep brzo smršati, pošto su ovo najskuplji evropski gradovi za život i putovanje!

Mnogi se slažu da nema boljeg hobija od putovanja; ništa nije lepše nego promeniti sredinu, upoznati se sa novim ljudima i njihovim načinom života, uživati u kulturi stranih zemalja…

Ipak, ovaj hobi je ponekad i izuzetno skup. Ovo su evropski gradovi za koje ćete morati da uštedite više novca.

#1 Cirih i Ženeva (Švajcarska)

Cirih Švajcarska pogled sa reke

Švajcarska već dugo ima reputaciju jedne od država gde su cene izuzetno visoke, naročito u odnosu na susedne evropske zemlje. Troškovi života ovde su vrlo visoki, ali ih i plate prate – minimalac u Švajcarskoj iznosi oko 22 evra po satu.

Kao neki od razloga za visoke cene navodi se i činjenica da, iako je na teritoriji Evrope i ima nekoliko potpisanih sporazuma sa EU – Švajcarska zapravo nije u Evropskoj uniji; zato ne podleže temeljnoj regulaciji tržišta.

Cirih je njen glavni grad, a deli prvo mesto na listi sa Ženevom; ovde su nekretnine toliko skupe da ih je gotovo nemoguće kupiti ako ste običan čovek iz srednje klase, a cena izdavanja jednosobnog stana u kraju van centra iznosi skoro hiljadu i po evra!

#2 Pariz (Francuska)

Pariz panorama grada

Grad svetlosti – i visokih cena; Pariz je jedan od najluksuznijih evropskih gradova. Ovde su cene izdavanja nekretnina nešto niže nego u Švajcarskoj, i povećavaju se kako se približavate centru grada – a stan u centru Pariza mogu da priušte samo izuzetno bogati ljudi.

Cene hrane su skoro duplo veće nego u Srbiji, ali minimalna plata iznosi oko 1,480 evra mesečno. Kada se uzmu u obzir visoke cene u Parizu, ovaj naizgled veliki iznos jedva pokriva troškove skromnog života u francuskoj prestonici.

#3 Paprena Skandinavija – Kopenhagen, Oslo i Helsinki

Kopenhagen sa reke - Danska

Skandinavske prestonice sledeće su na spisku najskupljih gradova Evrope. Troškovi života u Danskoj, Norveškoj i Finskoj su za naše standarde veoma visoki.

Da li je tačno da čaša piva u skandinavskom pabu košta 12 evra, kao što mnogi naši ljudi veruju?

Nije! Ipak, cena i dalje nije niska – jedno pivo u izlasku koštaće vas oko 6 evra, a ako izađete s posla na pauzu za ručak, bez 16 evra ostaćete gladni. Ipak, jak sistem socijalne zaštite stara se da ljudi ne ostaju bez krova nad glavom: socijalna pomoć u Norveškoj obezbediće vam izuzetno skroman život, ali vas hladnoća i glad neće mučiti.

#4 …a gde je tu Beograd?

Beograd reka sava i Saborna crkva

Beograd se po jednoj Telegrafovoj listi našao na 34. mestu, odmah iza Budimpešte i Moskve, koje po našim standardima nisu nimalo jeftine. Ono što je u nekim zemljama minimalac, u Srbiji je plata iz snova – ali cene se razlikuju.

Beograd je za građane Srbije izuzetno skup grad, počevši od hrane i pića, taksija, izlazaka, pa sve do izdavanja nekretnina i računa. Neke cene su drastično niže nego evropske, na primer mesečni izdaci za internet, restoranske i barske obroke i pića, a s druge strane – mesečni računi su približnog iznosa kao u Parizu, sa mnogo manjim platama. Cene hrane u Srbiji takođe nisu mnogo niže nego u Evropi, a kvalitet i ponuda su oskudniji.

Kad se sve sabere, Beograd je skup za Beograđane, ali ne i strance!

Luksuzni apartmani Beograd – su omiljeni tip smeštaja stranih turista, ali sve češće postaju popularni i među našim ljudima. Cene nekretnina i izdavanje apartmana u Beogradu vrlo su povoljni za nekoga sa osrednjom evropskom platom, a ako se uzmu u obzir i niže cene svega ostalog, sigurno je da će se neko ko prima parisku platu u Beogradu osećati mnogo bolje i živeće luksuzno. Ovo je jedan od osnovnih razloga zašto se turisti uvek vraćaju.

 

Plate u inostranstvu deluju ogromno nekome sa ovih prostora, ali kada se uzme u obzir kolike su tamo cene, te plate u realnosti zaista nisu velike. Troškovi života oduzimaju veliki deo plate namenjen zabavnijim aktivnostima, koji god jezik da govorite.

Ovo su najpoznatiji kuvari na svetu

Najbolji restorani u Beogradu imaju neke od vrhunskih kuvara, ali oni ipak ne mogu da se mere sa svetskim zvezdama kulinarstva. Evo koji su to najpoznatiji kuvari na svetu

Kako bi ljudsko telo moglo da funkcioniše, potrebna mu je hrana koja će mu davati energiju. Međutim, mnogi ljudi vole hranu na mnogo višem nivou od biološkog uslova. Pravi mađioničari sa hranom mogu da naprave eksploziju ukusa, koja će naše telo i duh dovesti do blaženstva.

 

Najbolji restorani u Beogradu imaju neke od vrhunskih kuvara, ali oni ipak ne mogu da se mere sa svetskim zvezdama kulinarstva. Evo koji su to najpoznatiji kuvari na svetu.

Hrana je pravila klasnu podelu

Danas kada hoćemo da se počastimo specijalnom hranom, naša destinacija su restorani, ali nije oduvek bilo tako. Hrana je u starim vremenima igrala jednu od najbitnijih uloga, pa čak i onu u podeli na društvene klase.

Ako ste jeli prstima, tešku i masnu hranu u kruu veliko broja prijatelja, i atmosferi glasnog smeha, onda ste pripadali siromašnoj klasi.

Ako hranu niste delili ni sa kim, i jeli ste malo, kao i hranu koja je nemasna i lako varljiva, onda ste pripadali klasi bogataša. Hrana je ta koja zbližava ljude, koja stvara porodičnu atmosferu i koja nam unosi život.

Hrana je esencija praznika

Važnost hrane se ogledala i u starim svetkovinama i praznicima, kada je ona bila centar događaja, a bogovima i vladarima su prinošene žrtve u vidu životinja kao izraz poniznosti. Mnogi u antičko doba zapravo nisu bili religiozni, već su se pridiržavali ceremonija i praznika samo zbog ogromnih količina besplatne hrane i vina, koje su dobijali.

Hrana je odlika i današnjih praznika, posebno slava, ali je široko poznato i tzv. „novogodišnje prežderavanje”, kada jedemo mnogo više nego u drugom periodu godine, jer želimo da ispratimo staru godinu kako dolikuje.

Postoje oni koji su svoj život podredili hrani, i od nje napravili sve moguće i nemoguće varijacije, koje su ih dovele do svetske slave.

#1 Gordon Remzi

Definitvno najpopularniji kuvar današnjice je Gordon Remzi, koji se nalazi na prvom mestu na listi top 10 kuvara na svetu 2017. godine. Remzi je postao populran preko svojih emisija u kojima često psuje, viče, i negoduje zbog neznanja drugih kuvara.

Remzi ima nultu tolernaciju na one koji rade u kuhinji i bave se kulinarstvom, a to ne znaju da rade. Ipak, njegova popularnost nije samo TV popularnost, već njegovi restorani prave vrhunska jela.

On ima svih 16 Mišelin zvezda, tako da možete biti sigurni da je hrana ovde savršena. Osim toga, on je i najbogatiji kuvar na svetu, jer je „težak” 60 miliona dolara.

Mnogi tvrde da su njegova arogancija i bezobrazluk rezervisani samo za TV emisije, kako bi one imale veću popularnost, dok je u privatnom životu veoma opušten, druželjubiv, i brižan prema svom osoblju.

#2 Džejmi Oliver

Ovaj svetski poznat kuvar je možda i dalje najpoznatiji kuvar kod nas, jer smo ga zavoleli kada je bio na vrhu svoje popularnosti, i od tada pratimo njegove projekte. Za razliku od Remzija, Džejmi Oliver je mnogo prijatniji, i izlazi više u susret ljudima.

Njegove emisije nisu bazirane na drami sa drugim kuvarima, već na njegovom otkrivanju različitih kuhinja, i upoznavanju razliičitih kultura.

Oliver, ipak, kuva u britanskom stilu, i jedan je od retkih koji je ostao veran nacionalnoj kuhinji, iako je postao svetski poznat. Mnogi ne vole britansku kuhinju, i smatraju da je potrebno prilagođavati se svetskoj kuhinji, ali Oliver je ipak širio spektar oko tradicionalne kuhinje.

ručak restoran

Bez obzira na to, Džejmi Oliver poznaje i druge kulture, i druge kuhinje, i raduje se kad ih proba, posebno kada je nešto preukusno, ali britanska kuhinja je ono u čemu je on njabolji.

#3 Volfgang Pak

Ovaj kuvar je pravi umetnik mešanja kultura, ukusa, nacija, da bi se dobila savršena harmonija ukusa, koja će dugo ostati u vašim ustima. Pak se sa 24 godine iz Austrije preselio u Ameriku, gde je dostigao svoju najveću inspiraciju.

On je poznat po spajanju italijasnke kuhinje sa američkom, uz pomoć posebnih kalifornijskih začina i dodataka. Kada je otvorio svoj prvi restoran, dobio je neverovatne pohvale.

Kuvanje danas ne može da bude samo kuvanje prelepih jela, ako želite da budete svetski poznat kuvar morate da uđete u sferu rijaitija i emisija. Pak je, takođe, učestvovao u mnogim emisijama pomoću kojih je stekao neverovatnu popularnost, pa je uvršten među 10 najboljih kuvara sveta.

Osim restorana i rijalitja, Pak ima i knjigu, za one koji žele da saznaju recepte, i tajne sastojke njegovih jela.

Uživajte!

 

Evo kako građevinarstvo utiče na razvoj ekonomije

Pogledajte kako građevinarstvo utiče na ekonomiju jedne zemlje, zaposlenost itd.

Građevinski sektor i građevinske aktivnosti smatraju se jednim od glavnih izvora ekonomskog rasta, razvoja i ekonomskih aktivnosti. Građevinska industrija igra važnu ulogu u ekonomskom podizanju i razvoju zemlje.

Građevinarstvo je jedan od glavnih stubova ekonomije jedne zemlje. Razvijena građevinska industrija direktno i indirektno zapošljava veliki broj ljudi iz različitih industrija i varirajućih obrazovnih profila. Pročitajte zašto je građevinarstvo jedna od najbitnijih industrija i njen uticaj na ekonomiju jedne zemlje.

Građevinarstvo, sa velikim doprinosom u pogledu proizvodnje i zapošljavanja može se klasifikovati kao jedna od najvećih industrija u razvijenim i zemljama u razvoju. Uloga građevinskog sektora u privredi se može definisati u smislu proizvodnje.U 2016. godini, ukupna proizvodnja u građevinarstvu iznosila je oko 8,8 triliona dolara, što je rast od 0,9 triliona u odnosu na 2015. godinu.

Povećanje zaposlenosti

Kako građevinarstvo utiče na zaposlenostGrađevinski sektor je glavni izvor zapošljavanja, budući da je to radno intenzivna industrija. Nezavisno od toga da li je reč o građevinskom sekoru u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju, građevinarstvo doprinosi smanjenju nezaposlenosti. Čak i visoko razvijeni evropski centri, kao što je Barselona, itekako zavise od građevinskih projekata i restauracije sopstvenih znamenitosti.

Na svetskom nivou, u razvijenim zemljama građevinarstvo ima veći doprinos proizvodnji nego zaposlenosti, dok je u nerazvijenim zemljama obrnuto.

Građevinski sektor takođe ima potencijala za stvaranje radnih mesta u drugim sektorima privrede, kao što su proizvodnja, transport, trgovina i finansijske usluge, zahvaljujući njegovim međusobnim vezama sa drugim sektorima.

 

Osnov za razvoj ostalih industrija

Građevinska industrija takođe pruža osnovu na kojoj se mogu razvijati ostali sektori, izgradnjom fizičkih objekata potrebnih za proizvodnju i distribuciju roba i usluga. Takođe je veliki izvor za rast prerađivačke industrije.

Vladini ugovori sa građevinskom industrijom razvijaju infrastrukturu koja se odnosi na zdravstvo, transport, kao i na sektor obrazovanja. Za prosperitet bilo koje nacije, građevinska industrija je od velike važnosti.

Smanjenje deficita spoljnotrgovinskog bilansa

Razvijen građevinski sektor jedne zemlje može uticati na smanjene deficita spoljnotrgovinskog bilansa. Domaće građevinske kompanije su nekada imale ogroman angažman u zemljama severne Afrike. Možemo reći da i danas postoje uspešne kompanije na domaćem tržištu, kao što je recimo kompanija Konstruktor Konsalting, koja se između ostalih inženjerskih i građevinskih poslova, bavi pružanjem konsultantskih usluga u zemlji i inostranstvu.

Razvoj infrastrukture

Gradilište

Nijedna zemlja ne može da napreduje bez neophodne infrastrukture. Kada je teritorija pokrivena zadovoljavajućom mrežom puteva, električnom i vodovodnom mrežom, investitori će imati veći podsticaj da ulažu na tom području. Uloga građevinske industrije je da izgradi neophodnu infrastrukturu.

Uspešnom izgradnjom zgrada i infrastrukture, obično se dobijaju direktne socijalne i ekonomske prednosti koje su rezultat njihovog korišćenja. Kod nekretnina prodajete ili iznajmljujete stanove, hoteli nude privremeni smeštaj i srodne usluge, a uz autoput – vlada može dobiti posebnu putarinu / poreznu naknadu za njegovu upotrebu.

U slučajevima razvoja infrastrukture, rezultati su više indirektni: dodatna vrednost i koristi za društvo će se manifestovati čim je dostupna za korištenje, s obzirom da kompanije mogu koristiti autoput da brzo šalju svoje proizvode, a građani mogu trošiti manje vremena na putu ili čak plaćati manje za putovanje. Što se tiče društvenog uticaja, to može zavisiti od onoga što se gradi: očigledno su dobre uticajne konstrukcije, kao što su škole ili bolnice, ali i druge, koje mogu biti dobre za određeni deo društva na štetu drugog (tržni centar je primer neravnoteže u trgovini – ako grad u kojem je izgrađen nema veliku tražnju za komercijalnim radnjama, onda će postojeće tradicionalne prodavnice patiti od otvaranja novog tržnog centra).

Izgradnja mostova može biti od vitalnog značaja za razvoj nekog regiona. Izgradnjom puteva , železni i aerodroma stvaraju se uslovi za prevoz robe, putnika i informacija…

Aktivacija finansijskog sektora

Građevinski projekti mogu trajati godinama i zahtevati značajna finansijska sredstva. Investitori mogu nabaviti sredstva iz raznih izvora, između ostalog, poslovnih banaka. Usled velikog broja lica uključenih u projekat, novac koji će biti uložen u sam projekat će cirkulisati na svim nivoima. Od plaćanja arhitekte, pa do pomoćnih radnika angažovanih na čišćenju gradilišta.

Brojne studije su dokazale uticaj koji građevinska industrija ima na celokupnu ekonomiju, a ovde smo pružili kratak uvid u to kako građevinarstvo utiče na razvoj ekonomije.

Barselona – Turistička prestonica zapadne Evrope

Barselona je grad koji neprestano očarava milione turista. Prestonica Katalonije svojim brojnim atrakcijama opčinjava svakoga ko se nađe u gradu. Bez obzira da li provode jedan ili 10 dana u njemu, jer se svakog dana može videti nešto novo i drugačije.

Barselona je grad koji neprestano očarava milione turista. Prestonica Katalonije svojim brojnim atrakcijama opčinjava svakoga ko se nađe u gradu. Bez obzira da li provode jedan ili 10 dana u njemu, jer se svakog dana može videti nešto novo i drugačije.

barselona turistička prestonica zapadne evrope

Zato nije ni čudo da je Barselona turistička prestonica zapadne Evrope. Moderna arhitektura, centar grada iz antičkog doba, srednjevekovne građevine i rajska priroda. Sve ovo možete videti i otići na putovanje u Barselonu avionom.

Kratka istorija grada

Prvo naselje u Barseloni potiče još iz vremena neolita. Grad je osnovan od strane rimljana, koji su osnovali koloniju pod imenom Barsino. Izgrađen je zid u odbrambene svrhe, čiji se ostaci mogu videti i danas.

Prosperitetni period tokom srednjeg veka ustoličio je grad kao ekonomski i politički centar zapadnog mediterana. Gotska četvrt svedoči o raskoši koja je vladala u to vreme.

Od 15. do 18. veka, Barselona nije ispratila prethodni razvoj i zapravo je doživela pad. Ovakvo stanje je vladalo do sredine 19. veka i razvojem tekstilne industrije.

Tokom 20. veka izvršena je urbana obnova širom grada, a proizvod ove obnove je Eixample četvrt u kojoj se nalaze neka od najpoznatijih radova katalonske moderne umetnosti.

U poslednjih 20 godina, Barselona je utvrdila svoj status jednog od najpopularnijih i modernijih gradova Evrope.

Antička Barselona – Barrio Gotico

Govorimo o četvrti koja svedoči o najranijoj istoriji grada. Ovde se nalai više turističkih atrakcija, među kojima su Katedrala, Kraljev trg i šoping ulica Porta de L’Angel.

Gaudijeva zaostavština i art noveu arhitektura

Barselona je poznata po neverovatnim građevinama izrađenim u art noveu stilu. Mnoštvo umetnika, među kojima su najistaknutiji već pomenuti Gaudi, kao i Luis Doemeh, Josep Puig i Josep Marija.

Svi oni su izgradili ili renovirali više od desetina kuća, palata i manastira. Uticaj art noveu umetnika se može videti po celom gradu. Pre svega u Gaudijevom remek delu, katedrali koja se gradi i dan danas – La Sagrada Famillia. Obavezno treba obići i Park Guell, koji se odlikuje mnoštvom šarenih skulptura i građevina maštovitog oblika.

Plaža duga 5 kilometara

Retko koji grad ove veličine se može pohvaliti plažom dugom pet kilometara. Peščana plaža ispunjena kafićima, barovima i sportovima na vodi ima za svakoga ponešto. Gužve na plaži i traženje savršenog mesta je ovde stvar prošlosti.

Las Ramblas

Jedna od glavnih ulica grada i početna stanica za najveći broj turista. Šetnja kroz 2 kilometara dugu ulicu će vas upoznati sa šarmom mediteranskog grada. Videćete brojne prodavnice, restorane, ulične umetnike…

Ukusna hrana

Tapas, povrće, slatkiši i riba – u Barseloni nećete otići u krevete gladni. Ovde možete pronaći neverovatnu raznovrsnost gastronomske ponude, stotine restorana i više pijaca u gradu će nahraniti sva gladna usta.

Sportska kultura

U Barseloni se nalazi najveći stadion u Evropi na kojem goste dočekuje istoimeni klub – Barselona. Stadion Camp Nou može da ugosti čak 99.354 posetilaca, a fudbalski klub Barselona je svim navijačima mnogo više od kluba. Vidi se i ponos koji stanovnici grada osećaju. Videćete ih da nose obeležja kluba i danima kada nema utakmica.

Moderna infrastruktura

Barselona je metropola, bukvalno. Kretanje po gradu neće biti nikakav problem, jer 11 metro linija pokriva šire gradsko područje. Možete stići u svaki deo grada za manje od pola sata. Ako se krećete ulicama, nećete naići na velike gužve. Nakon obnove grada krajem 19. veka, skoro sve ulice su dobile dve trake, pa je vožnja Barselonom pravo uživanje.

 

 

 

 

Najpoznatiji vitraži u Evropi

Slikanje na staklu je bilo primenjeno u mnogim mestima sveta. Tokom vekova, ova umetnička dela su dodavala lepotu prostorima širom sveta, najčešće crkava i drugih verskih objekata. Međutim, postoje radovi koji podižu ovu umetničku formu na potpuno novi nivo. Pogledajte neke od najpoznatijih vitraža u Evropi.

Kada uđete u neko sveto mesto, vaše oči traže svetlost. Ako budete imali sreće, svetlo će sijati kroz prozor vitraža, dajući osvetljenje i lepotu istovremeno. Vitraž ujedno priča priče, edukuje i inspiriše.

Slikanje na staklu je bilo primenjeno u mnogim mestima sveta. Tokom vekova, ova umetnička dela su dodavala lepotu prostorima širom sveta, najčešće crkava i drugih verskih objekata. Međutim, postoje radovi koji podižu ovu umetničku formu na potpuno novi nivo. Pogledajte neke od najpoznatijih vitraža u Evropi.

#1 Hrist Visemburga – Francuska

Vitraži su imali ulogu Biblije za siromašne u srednjem veku, omogućavajući vernicima koji nisu znali da čitaju latinski da nauče priču o jevanđeljima. Ovaj portret Hrista se danas nalazi u muzeju u Strazburu, u Francuskoj. Veruje se da potiče iz benediktinske opatije na severu Alzasa, gde bi njegov tmuran izraz i oštri pogled imali značajan utisak.

#2 Šarte Katedrala – Francuska

Tražnja za ravodima vitraža dostigla je svoj vrhunac u kasnom srednjem veku. Katedrala Šarte, u Francuskoj, ima jake podupirače koji su napravili prostor  za postavljanje velikih prozora, uključujući i slavni prozor koji detaljno prikazuje rođenje Hrista. Gustina kompozicije osvetljava  unutrašnjost katedrale dubokim šarenim sjajem.

#3 Palata katalonske muzike – Španija, Barselona

Svetlarnik na krovu Palate katalonske muzike je trodimenzionalno remek-delo koje je naglašeno vitražem postavljenim u lukovima sa obe strane glavne koncertne dvorane. Svetlarnik je izbačen iz plafona u obliku obrnutog zvona i pigmentovan je u nijansama zlata i plave. Simbolizuje sunce i nebo.

#4 Kapela Svetaca – Francuska, Pariz

Savremenim posetiocima vitraži mogu izgledati kao obična dekoracija, ali u srednjem veku su ilustrovali ne samo biblijske priče, već i lokalnu istoriju i političku vlast. Na 15 visokih prozora pariske kapele oslikane su priče iz Starog i Novog zaveta – kao i prenos moštiju dovedenih u Pariz od strane kralja Luja IX – danas poznatog kao Sveti Luj.

#5 Katedrala Svetog Vita – Češka, Prag

Najveća crkva u Češkoj je gotička katedrala izgrađena 1344, a zvanično završen 1929. godine. Bogato obojeni vitraži katedrale potiču iz 20. veka, a izradili su ih istaknuti češki umetnici, uključujući Alfonsa Muča.

#6 York Minster – Engleska

Jedan od najvećih evropskih katedrala, ovo gotsko remek delo severne Engleske ima ogromni prozor ka istoku koji je najveći eksponat vitraža bilo gde, pre modernog doba. Dizajniran od strane Džona Torntona (prvog imenovanog umetnika u britanskoj istoriji), u središnjem delu prikazuje intenzivan prikaz nadolazeće apokalipse.

#7 Holandski Institut za zvuk i vid – Holandija, Hiversum

Spoljašnjost holandskog Instituta za zvuk i sliku prekrivena je obojenim staklenim panelima, od kojih svaki pokazuje istorijski trenutak holandske televizije. Slike su zamućene, tako da su primetne samo pod određenim uglovima. Sveopšti utisak je slika vizuelne istorije kao iz sna.

#8 Katedrala u Koventriju – Engleska, Koventri

Sagrađena 1962. Godine kako bi zamenila katedralu Svetog Mihajla koja je uništena u Drugom svetskom ratu. Katedrala u Koventriju je modernističko remek delo. Prozor dela za krštenje se sastoji iz 195 panela, koje je dizajnirao Džon Pajper. Za one koji se nadaju da mogu videti kako je izgledalo vitraž originalne katedrale: nekoliko panela su uklonjeni pre bombardovanja i izloženi su u novoj katedrali.

#9 Katedrala u Augzburgu – Nemačka, Augzburg

Praksa farbanja stakla u dekorativne svrhe datira još iz antičkog Rima, ali najstariji primer potiče iz ove romaničke crkve u Augsburgu, Nemačkoj, u srcu Bavarske. Portreti Mojsija, Danila i drugih biblijskih ličnosti gledaju dole iz južne klerostore – proroci stoje čvrstu sa svojim kapama i haljinama, okruženi mermerin detaljima koji su dobili na eleganciji su godinama.

#10 Prozori Plave Džamije – Turska, Istanbul

slikanje na staklu Prozori Plave Džamije – Turska, Istanbul

 

Džamija Sultana Ahmeta je jedna od poslednjih džamija izgrađenih tokom klasičnog perioda i sadrži islamske i vizantijske elemente arhitekture. Ona je postala poznata kao Plava džamija zbog plave boje koja se koristila tokom restauracija. Džamija ima više od 200 vitraža u nijansama u rasponu od palest plave do indigo koje oslikavaju unutrašnjost bojom i svetlosšću.

Da li ste imali prilike da uživo vidite neki od ovih radova? Koji vam se najviše dopao?

Pet sjajnih mesta u Evropi koje možete posetiti potpuno besplatno!

notre-dame-de-paris

Ako ste strastveni putnik i ako volite da istražujete destinaciju i van onih utabanih staza, kojima se krećete sa grupom i vodičem, imamo za vas par dobrih preporuka. Najveći broj atrakcija se na turističkim destinacijama plaća, ali mi smo se potrudili da pronađemo one u kojima možete uživati potpuno besplatno:

 

  • Bern – Park Medveda

 

Ako se uputite u Švajcarsku, u njenoj prestonici možete posmatrati prave mrke medvede u centru grada. Ovaj park se nalazi u nižem kraju starog grada Berna na putu za Rozegarden, najlepši vidikovac u gradu. Uzdužno se pruža uz reku Aare, koja je povezana sa bazenom za medvede u parku. Pokriva prostranu površinu od skoro 6.000 m2, na kojoj medved Fin i medvedica Bjork mogu da trče, plivaju, igraju se, pecaju… Park je otvoren non stop, svaki dan, a čuvarska služba je prisutna svakodnevno od 08 do 17 časova.

 

  • Pariz – Notre dame de Paris

 

Jedna od najlepših katedrala na svetu i veličanstven primerak francuske gotike. Nalazi se u centru Pariza, na jednom od dva rečna ostrvceta na Seni. Građena je od 12. do 14. veka i čuva katoličku riznicu staru 800 godina. Crkva je otvorena za posete svakog dana od 7h do 21h zimi i od 7h do 19:30h leti).

 

  • Venecija – Santa Maria della Salute

 

Santa Maria della Salute je rimokatolička crkva, koja se nalazi na prstolikom ostrvcetu u Veneciji, između Velikog kanala (Canal Grande) i Djudeka Kanala (Giudecca Canal) i posvećena je devici Mariji. Gradnja je započeta 1631.godine, baš nakon velike epidemije kuge koja je zadesila Veneciju.  Kako bi nova crkva i devica Marija zaštitila grad od bolesti ubuduće, dodat je atribut ”della Salute” (salute = zdravlje, it.). Ovu lepu crkvu, kojom je i Laza Kostić bio inspirisan, možete posetiti od ponedeljka do subote od 9:30h do 17:30h i nedeljom od 9:30 do 12h i od 15h do 17:30h.

 

  • Cirih – Botanička Bašta

 

Ova bašta se nalazi u sklopu Univerziteta u Cirihu i otvorena je za sve posetioce, koji žele da na čas pobegnu u tropske krajeve i prošetaju se ispod palmi i drugog egzotičnog bilja, ali i domaće flore. Najpreporučljivije su posete tokom proleća, ali staklene bašte su vredne posete tokom cele godine.

Otvorena je svakog dana uglavnom od 9h do 17h, uz male varijacije u radnom vremenu u različitim godišnjim dobima.

 

  • Beč – Park Šenbrun

 

Ulaz u dvorac Šenbrun se naplaćuje, ali je poseta dvorskom parku besplatna. Ovi vrtovi su za javnost otvoreni 1799. godine i od tada su omiljeno šetalište za Bečlije. Park je još od 1996. godine stavljen pod zaštitu UNESCO-a, zajedno sa dvorcem.

Ukoliko još imate mogućnost da svoja putovanja planirate unapred, pronaći ćete i pogodan prevoz do ovih destinacija. Avio karte su sve povoljnije, a svi oni koji imaju strah od letenja, mogu rezervisati autobuske karte, i to putem interneta. Lep provod želimo!

SSD vs HDD – Pobednik jeee…

… pa, zavisi. Ne, ne, stvarno zavisi. Za šta vam treba, koliko dugo planirate da ga koristite, koliko su velike šanse da ispadne za vreme korišćenja, itd.

Faktori na osnovu kojih ćemo ocenjivati i vrednovati ove dve tehnologije su sledeći:

  • Cena
  • Kapacitet
  • Brzina
  • Fragmentacija
  • Izdržljivost
  • Dostupnost
  • Veličina
  • Buka

Tako da, bez dodatnog odugovlačenja, hajde da počnemo. Prvi, a nekima i najbitniji faktor u ovom nadmetanju biće ni jedan drugi nego:

Cena

SSD-ovi su dosta skuplji od HDD-ova gledajući cenu jednog GB. Na primer: HDD od 2.5″ sa kapacitetom 1TB* košta oko 50 evra, a najjeftiniji SSD istog kapaciteta i veličine košta 240 evra. To znači da 1GB HDD prostora košta oko 5 centi, dok 1GB SSD prostora košta čak 24 centa. Razlika od čak 5 puta.

Kapacitet

Auh. Ovo je malo osetljiva tema, posebno imajući na umu zaključak iz prethodnog odeljka. Najveći SSD-ovi u proizvodnji za potrošače trenutno su 4TB, a i oni su ekstremno retki i skupi. Veće su šanse da ćete naći neki između 500GB i 1TB ako vam već treba kao glavno skladište za vaš sistem. Uvek imate opciju za cloud** skladištenje, doduše to ide sa svojim prednostima i manama. Prednost lokalnog skladišta je što nema dodatnih troškova, jednom ga kupujete i to je to.

 Brzina

Ovo je vreme da SSD-ovi zasijaju. Em smo ih napljuvali da su manji od HDD-ova, em skuplji. Ali su mnooooogo brži. Da uprostimo – računar će vam se paliti minimum 2 puta brže, a najverovatnije i brže od toga, u slučaju da se odlučite sa HDD-ovog skupljeg rođaka.

Fragmentacija

Zbog načina na koji su HDD-ovi koncipirani, oni najbolje rade sa fajlovima koji su smešteni u uzastopnim blokovima. Tako glava harda može da pročita sve podatke u jednom pokretu, umesto da skakuće po celoj ploči i traži delove. Doduše, kako se hard puni, veliki fajlovi se često izmešaju po ploči, što se naziva fragmentacija. Iako su algoritmi za čitanje i pisanje informacija dostigli tačku gde je efekat fragmentacije jedva osetan, on postoji. SSD-ovi sa druge strane ne mogu da pate od ove bolesti, najviše jer nemaju pokretnih delova, već informacije mogu da budu skladištene bilo gde unutar samog SSD-a bez uticaja na krajnju brzinu.

Izdržljivost

Kao što smo naglasili do sada bezbroj puta, SSD nema pokretnih delova, tako da su veće šanse da će vam podaci preživeti u slučaju da ga ispustite, ili ako vas pogodi neki ne preterano slab zemljotres. Iako HDD-ovi “parkiraju” svoje igle dok su isključeni, dok se kreću one prelaze po par nanometara, tako da su skloniji mehaničkom oštećenju podataka. Ako vam je bitna izdržljivost, SSD opet odnosi pobedu.

Dostupnost

Da je ovaj tekst pisan pre recimo 6 godina, dok su SSD-ovi još uvek bili nova tehnologija na tržištu potrošačke elektronike, ovaj odeljak bi imao smisla. Iako svi proizvođači još uvek vuku ka HDD-ovima, prvenstveno jer su ustaljeno parče tehnike i jer su jeftiniji za sve uključene stranke, SSD-ovi polako uzimaju svoj udeo. Ipak, sve je više tankih, lakih laptopova sa SSD-ovima od 256GB ili čak 512GB umesto HDD-a.

Veličina

Zato što se HDD-ovi zasnivaju na pokretnim pločama/tanjirima, postoji granica do koje ih možemo fizički umanjivati. Postojala je inicijativa jedno vreme za pravljenje novog standardizovanog HDD-a od 1.8″, ali pošto je maksimalna količina prostora koju su uspeli da uguraju u taj prostor samo 320GB, svi su kolektivno digli ruke i prešli na flash skladištenje sa uređaje poput fableta i smartonova. Što se SSD-ova tiče, nemaju ograničenje, tako da će najverovatnije, kada prevaziđemo HDD-ove, krenuti da prave sve manje SSD-ove.

Buka

Čak i najtiši od svih HDD-ova emituje neku količinu buke dok se vrte tanjiri i igla skakuće po njima, a posebno ako je ceo sistem nepravilno instaliran. Opet, brži HDD-ovi će praviti više buke od sporijih, iz očiglednih razloga. Uh, da nema problema sa kapacitetom i cenom, SSD-ovi bi odneli pobedu vezanih očiju. Ali, bez daljeg odugovljačenja i povećavanja broja reči u tekstu, pređimo na…

Rezime:

HDD-ova ima više, na više mesta, jeftiniji su i mogu da skladište više podataka. SSD-ovi sa druge strane su izdržljiviji, tiši, uskoro će biti i manji, i naravno – ne pate od fragmentacije (što je zapravo brzina) – brži. Što se trajanja same komponente u optimalnim uslovima tiče, sve ima rok trajanja. Čak i jogurt. SSD-ovi su zapravo male ćelije na koje se pišu podaci tako što se blicne svetlost u njih. Doduše, sama tehnologija je dosta komplikovanija, ali ovo je ono što bi trebalo da znate – imajući u vidu tehnologije za optimizaciju korišćenja tih ćelija, šanse su veoma velike da ćete pre baciti svoj SSD jer je zastareo (posle nekih 6 godina) nego jer se pokvario i istrošio svoje cikluse za pisanje i čitanje.

Dakle, izvagajte šta vam je bitno i izaberite shodno tome.


*1TB – 1024GB (mnogo prostora)

**cloud – nova tehnologija skladištenja, gde svoje informacije i podatke šaljete na neki server negde na svetu, i odakle ih, uz pristup internetu možete skinuti na neki od svojih uređaja. Drugim rečima, ne zauzimaju lokalni prostor.

SSD vs HDD – Uvod

Pre nego što otpočnemo, jedno kratko objašnjenje i lekcija iz istorije o ova dva vida masovnog skladištenja informacija.

ssd-vs-hdd

  • HDD (Hard Disk Drive) – jedan od prvih oblika neisparljive memorije*, čak i dan danas jedan je od najpopularnijih izbora za masovno skladištenje. Hard Disk je u suštini više metalnih tanjira sa magnetnom presvlakom koja skladišti vaše podatke. Dok se ti tanjiri vrte, ruka sa iglom na vrhu, nešto poput one koja se koristi radi puštanja gramofonskih ploča se pomera dok se tanjiri vrte da bi očitala ili napisala informacije na pravim mestima.hdd
  • SSD (Solid State Drive) – po funkciji, SSD je isto što i Hard Disk. Mesto za skladištenje vaših videa, filmova, slika, muzike, igrica, projekata, itd. Ali umesto namagnetisanih tanjira i pokretne ruke sa iglom na vrhu, SSD se sastoji iz više međusobno povezanih flash memorijskih čipova koji zadržavaju informacije čak i kada nema dotoka struje. Ovi čipovi mogu da budu ugrađeni na par načina:
    • Trajno zalemljeni za matičnu ploču (kod nekih net i ultrabook-ova**),
    • Na PCI Express kartici (često kod desktop računara visokog ranga),pci-express-ssd
    • Kutiji koja je istog oblika kao HDD i ima za cilj da bude ga zameni u nekom uređaju (kod svih ostalih uređaja)ssd

HDD tehnologija je relativno zastarela, imajući u vidu koliko su sami računari stari. Prisetite se samo kultne slike IBM 350 RAMAC-a iz ’56 koji je koristio 50 tanjira od po 24″ (60cm) u prečniku za skladištenje neverovatnih 3.75MB.RAMAC Engineering Prototype, IBM San Jose, 1956

Uređaj na koji pokazuje čikica iznad je prototip ovog čuvenog Hard Diska, koji je zauzimao isti prostor kao dva komercijalna frižidera pune veličine danas. Ova grdosija je proglašena zastarelom već ’69, a do tada su najveći korisnici bili delovi vlade i nekih industrija. Ranih 80ih HDD od 5.25″ je prihvaćen kao standard, koji je ubrzo prepravljen na 2 varijante – 3.5″ za desktop klasu računara i 2.5″ za laptopove koji su predstavljeni par godina kasnije. Kablovi za povezivanje su menjani sa IDE (Ovo danas nazivaju paralelni ATA ili PATA priključak) pa preko SCSI do današnjeg standarda, serijskog ATA priključka (SATA). Svi ovi priključci doduše rade istu stvar, povezuju HDD kako biste mogli da čitate i pišete informacije na njega. Današnji standard za 2.5″ i 3.5″ HDD-ove je SATA, ali za one koji žele malo više brzne još uvek je podržan uveliko brži PCIe interfejs. Kapaciteti hard diskova su porasli sa par megabajta na par terabajta, što je povećanje od oko 1.000.000 puta. Današnji 3.5″ HDD-ovi imaju kapacitet do 10TB***, dok oni od 2.5″ imaju do 4TB.

SSD-ovi sa druge strane imaju mnoooogo kraću istoriju. Kod inženjera ali i običnih potrošača oduvek je postojala određena doza zaljubljenosti u nepokretne oblike masovnog skladištenja. I ne, nećemo pomenuti bubble memoriju. Današnja flash memorija je samo nastavak iste ideje, posto joj nije potrebna konstantna struja da bi zadržavala informacije. Jedan od prvih SSD uređaja je ugrađen u neke netbook-ove kasnih 2000ih godina. Npr, Asus Eee PC 700 series je koristio SSD od ČAK 2GB.

asus-eee

U ovakvim računarima, SSD čipovi su bili trajno zalemljeni za matičnu ploču. Doduše, kako su sve vrste prenosvih računara rasle u snazi, SSD kapaciteti su se povećavali i završili na standardizovanom redu veličine 2.5″. Ovo je omogućilo da svoj spori, stari HDD zamenite novom fensi tehnologijom. Maksimalni kapacitet ovih SSD-ova od 2.5″ je 4TB, ali Samsung je skoro izbacio verziju od ČAK 16TB za uređaje kojima je to potrebno, poput servera.


*Neisparljiva memorija je memorija koja se ne gubi kada ugasite struju, kao što se dešava sa RAM memorijom.

**Netbook-ovi su manji, slabiji i jeftini rođaci Notebook-ova/Laptopova, sa dijagonalom ekrana od 5″-12″, i težinom koja se kreće oko 1kg. Ultrabook-ovi su tanki laptopovi sa baterijama koje drže veoma dugo i komponentama koje troše malo struje za svoje specifikacije. Oni su nastali zbog potrebe za lakim, prenosivim ali ništa manje brzim i snažnim računarima.

***1 TB (TeraByte) = 1024GB

Kako nove tehnologije menjaju način na koji putujemo?

Od davnina, ljudi pokušavaju da povećaju efikasnost nekog procesa ili radnje. Pa čak i putovanja. Iz tog razloga imamo avione, Über, AirBnB, ali i još mnogo drugih usluga i izuma koji menjaju način na koji putujemo.

putovanje

Pre 100 godina, da bi vaši rođaci znali da ste bili na Bahamima, bilo je potrebno samo da im pošaljete razglednicu sa par (ne nužno) lepih reči u njoj. Danas je potrebno da okačite neki sadržaj na svoj Fejsbuk, Instagram, Snapchat, Vine, Twitter,… razumete već poentu, kao dokaz da ste zapravo tamo bili. Tinder daje još jedan (ili više, ako ste baš sposobni) razlog za kraće puteve, na relaciji Beograd-Novi Sad ili Budva-Herceg Novi. Pokemon GO vas vuče da izađete iz kuće i prošetate naokolo.

pokemon go

Sve te aplikacije i društvene mreže vas vuku da uradite baš ono što izbegavate. Da se upoznajete i družite sa ljudima. Da istražite. Pa makar i zbog Tinder match-a ili nepoznatog Pokemona u blizini.

Imamo podvodne kamere, leteće dronove za privatnu upotrebu, selfi štapove, i mali milion načina da podelimo svoje doživljaje sa svetom. Ne moramo kao naši predaci da zakupljujemo prostor u novinama kako bi obavestili šire narodne mase o našem planu da proputujemo oko sveta za 80 dana, ili da tražimo sredovečnog, visokog, crnokosog partnera sa tolerancijom za gluposti koji je spreman za nešto ozbiljnije u svom životu.

dron fotografija

Sreća, i mogućnost da istu podelimo sa drugima je postala realnija nego ikada. Sem povremenog izbijanja ebole ili nekog sličnog (relativno izmišljenog) virusa, manje više smo bezbedni, zdravi i omogućeno nam je da bezbedno posećujemo delove sveta koje naši roditelji, ili njihovi roditelji, nisu imali priliku da obiđu.

safari afrika

Šta je sreća ako nemate sa kim da je podelite? Ili još gore, kako? Pa, izumi poput ovih su omogućili da, praveći zanimljiv sadržaj poput podvodnog plivanja sa delfinima ili pogleda Kapadokije i okolnih letećih balona iz vazduha, ne samo imate šta, već kako i sa kim da podelite.

voznja balonima na vruc vazduh kapadokija

Sada, lakše nego ikada možete da u kratkom roku završite na dijametralno suprotnom delu planete, vidite stvari koje niste ni mogli da zamislite da postoje, i najbitnije, prenesete drugima svoja iskustva.

Idite, svet čeka. Ali ne zadugo.