Pet sjajnih mesta u Evropi koje možete posetiti potpuno besplatno!

notre-dame-de-paris

Ako ste strastveni putnik i ako volite da istražujete destinaciju i van onih utabanih staza, kojima se krećete sa grupom i vodičem, imamo za vas par dobrih preporuka. Najveći broj atrakcija se na turističkim destinacijama plaća, ali mi smo se potrudili da pronađemo one u kojima možete uživati potpuno besplatno:

 

  • Bern – Park Medveda

 

Ako se uputite u Švajcarsku, u njenoj prestonici možete posmatrati prave mrke medvede u centru grada. Ovaj park se nalazi u nižem kraju starog grada Berna na putu za Rozegarden, najlepši vidikovac u gradu. Uzdužno se pruža uz reku Aare, koja je povezana sa bazenom za medvede u parku. Pokriva prostranu površinu od skoro 6.000 m2, na kojoj medved Fin i medvedica Bjork mogu da trče, plivaju, igraju se, pecaju… Park je otvoren non stop, svaki dan, a čuvarska služba je prisutna svakodnevno od 08 do 17 časova.

 

  • Pariz – Notre dame de Paris

 

Jedna od najlepših katedrala na svetu i veličanstven primerak francuske gotike. Nalazi se u centru Pariza, na jednom od dva rečna ostrvceta na Seni. Građena je od 12. do 14. veka i čuva katoličku riznicu staru 800 godina. Crkva je otvorena za posete svakog dana od 7h do 21h zimi i od 7h do 19:30h leti).

 

  • Venecija – Santa Maria della Salute

 

Santa Maria della Salute je rimokatolička crkva, koja se nalazi na prstolikom ostrvcetu u Veneciji, između Velikog kanala (Canal Grande) i Djudeka Kanala (Giudecca Canal) i posvećena je devici Mariji. Gradnja je započeta 1631.godine, baš nakon velike epidemije kuge koja je zadesila Veneciju.  Kako bi nova crkva i devica Marija zaštitila grad od bolesti ubuduće, dodat je atribut ”della Salute” (salute = zdravlje, it.). Ovu lepu crkvu, kojom je i Laza Kostić bio inspirisan, možete posetiti od ponedeljka do subote od 9:30h do 17:30h i nedeljom od 9:30 do 12h i od 15h do 17:30h.

 

  • Cirih – Botanička Bašta

 

Ova bašta se nalazi u sklopu Univerziteta u Cirihu i otvorena je za sve posetioce, koji žele da na čas pobegnu u tropske krajeve i prošetaju se ispod palmi i drugog egzotičnog bilja, ali i domaće flore. Najpreporučljivije su posete tokom proleća, ali staklene bašte su vredne posete tokom cele godine.

Otvorena je svakog dana uglavnom od 9h do 17h, uz male varijacije u radnom vremenu u različitim godišnjim dobima.

 

  • Beč – Park Šenbrun

 

Ulaz u dvorac Šenbrun se naplaćuje, ali je poseta dvorskom parku besplatna. Ovi vrtovi su za javnost otvoreni 1799. godine i od tada su omiljeno šetalište za Bečlije. Park je još od 1996. godine stavljen pod zaštitu UNESCO-a, zajedno sa dvorcem.

Ukoliko još imate mogućnost da svoja putovanja planirate unapred, pronaći ćete i pogodan prevoz do ovih destinacija. Avio karte su sve povoljnije, a svi oni koji imaju strah od letenja, mogu rezervisati autobuske karte, i to putem interneta. Lep provod želimo!

SSD vs HDD – Pobednik jeee…

… pa, zavisi. Ne, ne, stvarno zavisi. Za šta vam treba, koliko dugo planirate da ga koristite, koliko su velike šanse da ispadne za vreme korišćenja, itd.

Faktori na osnovu kojih ćemo ocenjivati i vrednovati ove dve tehnologije su sledeći:

  • Cena
  • Kapacitet
  • Brzina
  • Fragmentacija
  • Izdržljivost
  • Dostupnost
  • Veličina
  • Buka

Tako da, bez dodatnog odugovlačenja, hajde da počnemo. Prvi, a nekima i najbitniji faktor u ovom nadmetanju biće ni jedan drugi nego:

Cena

SSD-ovi su dosta skuplji od HDD-ova gledajući cenu jednog GB. Na primer: HDD od 2.5″ sa kapacitetom 1TB* košta oko 50 evra, a najjeftiniji SSD istog kapaciteta i veličine košta 240 evra. To znači da 1GB HDD prostora košta oko 5 centi, dok 1GB SSD prostora košta čak 24 centa. Razlika od čak 5 puta.

Kapacitet

Auh. Ovo je malo osetljiva tema, posebno imajući na umu zaključak iz prethodnog odeljka. Najveći SSD-ovi u proizvodnji za potrošače trenutno su 4TB, a i oni su ekstremno retki i skupi. Veće su šanse da ćete naći neki između 500GB i 1TB ako vam već treba kao glavno skladište za vaš sistem. Uvek imate opciju za cloud** skladištenje, doduše to ide sa svojim prednostima i manama. Prednost lokalnog skladišta je što nema dodatnih troškova, jednom ga kupujete i to je to.

 Brzina

Ovo je vreme da SSD-ovi zasijaju. Em smo ih napljuvali da su manji od HDD-ova, em skuplji. Ali su mnooooogo brži. Da uprostimo – računar će vam se paliti minimum 2 puta brže, a najverovatnije i brže od toga, u slučaju da se odlučite sa HDD-ovog skupljeg rođaka.

Fragmentacija

Zbog načina na koji su HDD-ovi koncipirani, oni najbolje rade sa fajlovima koji su smešteni u uzastopnim blokovima. Tako glava harda može da pročita sve podatke u jednom pokretu, umesto da skakuće po celoj ploči i traži delove. Doduše, kako se hard puni, veliki fajlovi se često izmešaju po ploči, što se naziva fragmentacija. Iako su algoritmi za čitanje i pisanje informacija dostigli tačku gde je efekat fragmentacije jedva osetan, on postoji. SSD-ovi sa druge strane ne mogu da pate od ove bolesti, najviše jer nemaju pokretnih delova, već informacije mogu da budu skladištene bilo gde unutar samog SSD-a bez uticaja na krajnju brzinu.

Izdržljivost

Kao što smo naglasili do sada bezbroj puta, SSD nema pokretnih delova, tako da su veće šanse da će vam podaci preživeti u slučaju da ga ispustite, ili ako vas pogodi neki ne preterano slab zemljotres. Iako HDD-ovi “parkiraju” svoje igle dok su isključeni, dok se kreću one prelaze po par nanometara, tako da su skloniji mehaničkom oštećenju podataka. Ako vam je bitna izdržljivost, SSD opet odnosi pobedu.

Dostupnost

Da je ovaj tekst pisan pre recimo 6 godina, dok su SSD-ovi još uvek bili nova tehnologija na tržištu potrošačke elektronike, ovaj odeljak bi imao smisla. Iako svi proizvođači još uvek vuku ka HDD-ovima, prvenstveno jer su ustaljeno parče tehnike i jer su jeftiniji za sve uključene stranke, SSD-ovi polako uzimaju svoj udeo. Ipak, sve je više tankih, lakih laptopova sa SSD-ovima od 256GB ili čak 512GB umesto HDD-a.

Veličina

Zato što se HDD-ovi zasnivaju na pokretnim pločama/tanjirima, postoji granica do koje ih možemo fizički umanjivati. Postojala je inicijativa jedno vreme za pravljenje novog standardizovanog HDD-a od 1.8″, ali pošto je maksimalna količina prostora koju su uspeli da uguraju u taj prostor samo 320GB, svi su kolektivno digli ruke i prešli na flash skladištenje sa uređaje poput fableta i smartonova. Što se SSD-ova tiče, nemaju ograničenje, tako da će najverovatnije, kada prevaziđemo HDD-ove, krenuti da prave sve manje SSD-ove.

Buka

Čak i najtiši od svih HDD-ova emituje neku količinu buke dok se vrte tanjiri i igla skakuće po njima, a posebno ako je ceo sistem nepravilno instaliran. Opet, brži HDD-ovi će praviti više buke od sporijih, iz očiglednih razloga. Uh, da nema problema sa kapacitetom i cenom, SSD-ovi bi odneli pobedu vezanih očiju. Ali, bez daljeg odugovljačenja i povećavanja broja reči u tekstu, pređimo na…

Rezime:

HDD-ova ima više, na više mesta, jeftiniji su i mogu da skladište više podataka. SSD-ovi sa druge strane su izdržljiviji, tiši, uskoro će biti i manji, i naravno – ne pate od fragmentacije (što je zapravo brzina) – brži. Što se trajanja same komponente u optimalnim uslovima tiče, sve ima rok trajanja. Čak i jogurt. SSD-ovi su zapravo male ćelije na koje se pišu podaci tako što se blicne svetlost u njih. Doduše, sama tehnologija je dosta komplikovanija, ali ovo je ono što bi trebalo da znate – imajući u vidu tehnologije za optimizaciju korišćenja tih ćelija, šanse su veoma velike da ćete pre baciti svoj SSD jer je zastareo (posle nekih 6 godina) nego jer se pokvario i istrošio svoje cikluse za pisanje i čitanje.

Dakle, izvagajte šta vam je bitno i izaberite shodno tome.


*1TB – 1024GB (mnogo prostora)

**cloud – nova tehnologija skladištenja, gde svoje informacije i podatke šaljete na neki server negde na svetu, i odakle ih, uz pristup internetu možete skinuti na neki od svojih uređaja. Drugim rečima, ne zauzimaju lokalni prostor.

SSD vs HDD – Uvod

Pre nego što otpočnemo, jedno kratko objašnjenje i lekcija iz istorije o ova dva vida masovnog skladištenja informacija.

ssd-vs-hdd

  • HDD (Hard Disk Drive) – jedan od prvih oblika neisparljive memorije*, čak i dan danas jedan je od najpopularnijih izbora za masovno skladištenje. Hard Disk je u suštini više metalnih tanjira sa magnetnom presvlakom koja skladišti vaše podatke. Dok se ti tanjiri vrte, ruka sa iglom na vrhu, nešto poput one koja se koristi radi puštanja gramofonskih ploča se pomera dok se tanjiri vrte da bi očitala ili napisala informacije na pravim mestima.hdd
  • SSD (Solid State Drive) – po funkciji, SSD je isto što i Hard Disk. Mesto za skladištenje vaših videa, filmova, slika, muzike, igrica, projekata, itd. Ali umesto namagnetisanih tanjira i pokretne ruke sa iglom na vrhu, SSD se sastoji iz više međusobno povezanih flash memorijskih čipova koji zadržavaju informacije čak i kada nema dotoka struje. Ovi čipovi mogu da budu ugrađeni na par načina:
    • Trajno zalemljeni za matičnu ploču (kod nekih net i ultrabook-ova**),
    • Na PCI Express kartici (često kod desktop računara visokog ranga),pci-express-ssd
    • Kutiji koja je istog oblika kao HDD i ima za cilj da bude ga zameni u nekom uređaju (kod svih ostalih uređaja)ssd

HDD tehnologija je relativno zastarela, imajući u vidu koliko su sami računari stari. Prisetite se samo kultne slike IBM 350 RAMAC-a iz ’56 koji je koristio 50 tanjira od po 24″ (60cm) u prečniku za skladištenje neverovatnih 3.75MB.RAMAC Engineering Prototype, IBM San Jose, 1956

Uređaj na koji pokazuje čikica iznad je prototip ovog čuvenog Hard Diska, koji je zauzimao isti prostor kao dva komercijalna frižidera pune veličine danas. Ova grdosija je proglašena zastarelom već ’69, a do tada su najveći korisnici bili delovi vlade i nekih industrija. Ranih 80ih HDD od 5.25″ je prihvaćen kao standard, koji je ubrzo prepravljen na 2 varijante – 3.5″ za desktop klasu računara i 2.5″ za laptopove koji su predstavljeni par godina kasnije. Kablovi za povezivanje su menjani sa IDE (Ovo danas nazivaju paralelni ATA ili PATA priključak) pa preko SCSI do današnjeg standarda, serijskog ATA priključka (SATA). Svi ovi priključci doduše rade istu stvar, povezuju HDD kako biste mogli da čitate i pišete informacije na njega. Današnji standard za 2.5″ i 3.5″ HDD-ove je SATA, ali za one koji žele malo više brzne još uvek je podržan uveliko brži PCIe interfejs. Kapaciteti hard diskova su porasli sa par megabajta na par terabajta, što je povećanje od oko 1.000.000 puta. Današnji 3.5″ HDD-ovi imaju kapacitet do 10TB***, dok oni od 2.5″ imaju do 4TB.

SSD-ovi sa druge strane imaju mnoooogo kraću istoriju. Kod inženjera ali i običnih potrošača oduvek je postojala određena doza zaljubljenosti u nepokretne oblike masovnog skladištenja. I ne, nećemo pomenuti bubble memoriju. Današnja flash memorija je samo nastavak iste ideje, posto joj nije potrebna konstantna struja da bi zadržavala informacije. Jedan od prvih SSD uređaja je ugrađen u neke netbook-ove kasnih 2000ih godina. Npr, Asus Eee PC 700 series je koristio SSD od ČAK 2GB.

asus-eee

U ovakvim računarima, SSD čipovi su bili trajno zalemljeni za matičnu ploču. Doduše, kako su sve vrste prenosvih računara rasle u snazi, SSD kapaciteti su se povećavali i završili na standardizovanom redu veličine 2.5″. Ovo je omogućilo da svoj spori, stari HDD zamenite novom fensi tehnologijom. Maksimalni kapacitet ovih SSD-ova od 2.5″ je 4TB, ali Samsung je skoro izbacio verziju od ČAK 16TB za uređaje kojima je to potrebno, poput servera.


*Neisparljiva memorija je memorija koja se ne gubi kada ugasite struju, kao što se dešava sa RAM memorijom.

**Netbook-ovi su manji, slabiji i jeftini rođaci Notebook-ova/Laptopova, sa dijagonalom ekrana od 5″-12″, i težinom koja se kreće oko 1kg. Ultrabook-ovi su tanki laptopovi sa baterijama koje drže veoma dugo i komponentama koje troše malo struje za svoje specifikacije. Oni su nastali zbog potrebe za lakim, prenosivim ali ništa manje brzim i snažnim računarima.

***1 TB (TeraByte) = 1024GB

Kako nove tehnologije menjaju način na koji putujemo?

Od davnina, ljudi pokušavaju da povećaju efikasnost nekog procesa ili radnje. Pa čak i putovanja. Iz tog razloga imamo avione, Über, AirBnB, ali i još mnogo drugih usluga i izuma koji menjaju način na koji putujemo.

putovanje

Pre 100 godina, da bi vaši rođaci znali da ste bili na Bahamima, bilo je potrebno samo da im pošaljete razglednicu sa par (ne nužno) lepih reči u njoj. Danas je potrebno da okačite neki sadržaj na svoj Fejsbuk, Instagram, Snapchat, Vine, Twitter,… razumete već poentu, kao dokaz da ste zapravo tamo bili. Tinder daje još jedan (ili više, ako ste baš sposobni) razlog za kraće puteve, na relaciji Beograd-Novi Sad ili Budva-Herceg Novi. Pokemon GO vas vuče da izađete iz kuće i prošetate naokolo.

pokemon go

Sve te aplikacije i društvene mreže vas vuku da uradite baš ono što izbegavate. Da se upoznajete i družite sa ljudima. Da istražite. Pa makar i zbog Tinder match-a ili nepoznatog Pokemona u blizini.

Imamo podvodne kamere, leteće dronove za privatnu upotrebu, selfi štapove, i mali milion načina da podelimo svoje doživljaje sa svetom. Ne moramo kao naši predaci da zakupljujemo prostor u novinama kako bi obavestili šire narodne mase o našem planu da proputujemo oko sveta za 80 dana, ili da tražimo sredovečnog, visokog, crnokosog partnera sa tolerancijom za gluposti koji je spreman za nešto ozbiljnije u svom životu.

dron fotografija

Sreća, i mogućnost da istu podelimo sa drugima je postala realnija nego ikada. Sem povremenog izbijanja ebole ili nekog sličnog (relativno izmišljenog) virusa, manje više smo bezbedni, zdravi i omogućeno nam je da bezbedno posećujemo delove sveta koje naši roditelji, ili njihovi roditelji, nisu imali priliku da obiđu.

safari afrika

Šta je sreća ako nemate sa kim da je podelite? Ili još gore, kako? Pa, izumi poput ovih su omogućili da, praveći zanimljiv sadržaj poput podvodnog plivanja sa delfinima ili pogleda Kapadokije i okolnih letećih balona iz vazduha, ne samo imate šta, već kako i sa kim da podelite.

voznja balonima na vruc vazduh kapadokija

Sada, lakše nego ikada možete da u kratkom roku završite na dijametralno suprotnom delu planete, vidite stvari koje niste ni mogli da zamislite da postoje, i najbitnije, prenesete drugima svoja iskustva.

Idite, svet čeka. Ali ne zadugo.

Burdž Kalifa

Još pre par godina smo dostigli nove visine sa Burdž Kalifom (ili Burdž Dubai-em, kako je tada ovaj toranj bio poznat). Evo nekih zanimljivosti o ovom tornju:

burdz kalifa najvisa zgrada na svetu

  • Burdž Kalifa je najviša zgrada na svetu, sa ukupnom visionom od 828 metara. Visina do koje se ljudi redovno penju i na kojoj obitavaju je 584,5 metara.
  • Kalifa sadrži 163 sprata iznad zemlje, i samo jedan u podzemlju.
  • U Burdž Kalifi postoji ukupno 58 liftova koji se kreću brzinom od 10 m/s.
  • Ako ste raspoloženi da napunite sve sobe i parking mesta u ovom tornju, trebaće vam 2957 kola, i dovoljno ljudi da popune 304 hotela i 900 apartmana.
  • Ovaj toranj pre osveštavanja zvao Burdž Dubai, a preimenovan je u Burdž Kalifa. Burdž znači toranj.

burdz kalifa poredjenje

  • Burdž Kalifa je 2 puta veća od Empajer Stejt Bildinga, a čak tri puta od Ajfelovog tornja.
  • Beton korišćen za izgradnju teži isto koliko 100.000 slonova. Koliko god to bilo.
  • Za izgradnju je utrošeno 22 miliona radnih sati, 55.000 tona armature i 110.000 tona betona. Eto koliko je 100.000 slonova.
  • Za održavanje tornja potrebno je skoro 1.000.000 litara vode dnevno. A što se struje tiče, Burdž Kalifa dnevno troši isto koliko i 360.000 sijalica od po 100W koje bi bile uključene ceo dan u isto vreme.

Ovo su samo neke od zanimljivosti. Za još sličnih činjenica o ovom fenomenu i drugima, ostanite uz nas sledećih par dana.

[Test] Koja zemlja za godišnji odmor najvise odgovara vašem temperamentu

1. Vaš idealan godišnji odmor zamišljate kao:
a) Plaža, vino, sunce i apartman sa pogledom na more
b) Aktivan odmor, obilazak više gradova i znamenitnost
c) Istraživanje novog kontinenta, koji nije atraktivan za srpske turiste
d) Planina, svež vazduh i smeštaj u nekom spa resort-u

2. Izaberite jedno jelo koje biste pojeli sad:
a) Dimljeni losos sa grilovanim povrćem
b) Biftek uz čašu crnog vina
c) Cheeseburger i pomfrit
d) Sendvič sa pršutom i svežim sirom

3. Smeštaj tražite:
a) Preko poznate agencije
b) Na samom putu – izborom nekih od hostela ili hotela sa 2 ili 3 zvezdice
c) Agent za putovanja vam smišlja ceo put ili sami rezervišete preko interneta
d) Raspitujete se preko prijatelja za savet

4. Na putovanje bi poveli:
a) Partnera
b) Roditelje ili rođaka
c) Sestru/Brata
d) Sami ili nekog pod a, b ili c

5. Godišnje doba koje najviše volite
a) Leto
b) Proleće
c) Jesen
d) Zima

6. Prevozno sredstvo koje najviše birate za odlazak na destinaciju
a) Autobus
b) Voz
c) Avion
d) Auto

7. Godišnji odmor vam traje:
a) 10 dana
b) 7 dana
c) 14 ili 21 dan
d) Vikend

8. Suvenir ili obeležje koje donosite sa putovanja:
a) Magnet
b) Tradicionalno piće ili vino
c) Ne kupujete ništa
d) Domaći sir ili pršut

9. Na putovanju najviše volite da jedete
a) U restoranu ili taverni
b) Gde god stignete, nemate određeno mesto
c) Lokalne specijalitete na ulici
d) Pub, krčma ili kafana

10. Koju društvenu mrežu volite za objavu na putovanjima
a) Instagram
b) Facebook
c) Ne koristim društvene mreže
d) LinkedIn

11. Da možete da birate, vaše izbor za život da nije Srbija, bio bi:
a) Barselona
b) Njujork
c) Sidnej
d) Cirih


Najviše odgovora pod:

a) Grčka
Vi cele godine planirate odlazak na more. Znate kada ćete ići na odmor, volite da na vreme rezervišete smeštaj i prevoz i da ne razmišljate o tome. Volite sigurna i proverena mesta, gde znate da nećete pogrešiti pri odabiru destinacije. Ukoliko imate decu, onda je ovo idealno mesto da odmor. Volite da vodite računa o budžetu tokom putovanja, pa tako se pre toga raspitate ili potražite na forumu.

b) Italija ili Španija
Leto je za Vas neinteresantno za odmor. Birate period za odmor kada su temperature do 25, jer tada možete da uživate u obilasku znamenitosti i mesta. Niste izbirljivi prilikom smeštaja, važno vam je samo da je čisto i da možete na licu mesta da vidite šta vam se nudi, zbog toga smeštaj birate na destinaciji. Volite da idete sopstvenim prevozom ili dobro povezanim železničkim saobraćajem u Evropi. Volite da istražujete nova mesta i uživate u kulturi koja jedna zemlja poseduje. April je vaš mesec za putovanja.

c) Daleke destinacije
Za vas Evropa nije interesantna. Dosta putujete i dosta ste videli. Želite nešto novo, nešto neistraženo i nešto što je potpuno drugačije od klasičnog odmora. Imate mogućnosti da birate različite destinacije i ne volite da to budu komercijalna mesta. Ove godine planirate da posetite Singapur, ali ćete pre toga otići na ostvo Kauai. Za vas nije bitno koliko ste puta udahnuli, već koliko puta ostali bez daha. Posetili ste sve kontinente i u društvu najviše vi pričate doživljaje sa putovanja. Možda je Zanzibar destinacija koju trebate posetiti ako još uvek niste.

d) Jahorina
Volite zimu, volite skijanje, volite planinu. Za vas je potpuno nebitno koje je godišnje doba u pitanju, jer vi znate gde ćete. Da li je to Kopaonik, Tara ili su Alpi, vaš izbor je svež vazduh, duge šetnje i uživanje u spa centru tokom boravka. Leti volite da pobegnete za vikend na obližnju planinu kako bi napunili baterije za narednu nedelju, a inicijator ste kada je u pitanju roštiljanje u prirodi ili planovi za skijanje u decembru. Ukoliko do sada niste imali prilike da posetite neki rafting, možda je to sledeći izbor za vaše putovanje.

e) Isti broj odgovora pod a,b,c ili d
Vi ste otvoreni za sve opcije. Volite da putujete i volite raznolikost. Leto je možda rezervisano za more, ali ove godine ćete izabrati vikend na planini, jer ste već isplanirali Maldive u decembu. Dakle, nekada planirate a nekada samo sednete u kola i odete u drugi grad. Možda bi sledeće putovanje moglo da bude krstarenje Mediteranom. Razmislite o tome.