SSD vs HDD – Pobednik jeee…

… pa, zavisi. Ne, ne, stvarno zavisi. Za šta vam treba, koliko dugo planirate da ga koristite, koliko su velike šanse da ispadne za vreme korišćenja, itd.

Faktori na osnovu kojih ćemo ocenjivati i vrednovati ove dve tehnologije su sledeći:

  • Cena
  • Kapacitet
  • Brzina
  • Fragmentacija
  • Izdržljivost
  • Dostupnost
  • Veličina
  • Buka

Tako da, bez dodatnog odugovlačenja, hajde da počnemo. Prvi, a nekima i najbitniji faktor u ovom nadmetanju biće ni jedan drugi nego:

Cena

SSD-ovi su dosta skuplji od HDD-ova gledajući cenu jednog GB. Na primer: HDD od 2.5″ sa kapacitetom 1TB* košta oko 50 evra, a najjeftiniji SSD istog kapaciteta i veličine košta 240 evra. To znači da 1GB HDD prostora košta oko 5 centi, dok 1GB SSD prostora košta čak 24 centa. Razlika od čak 5 puta.

Kapacitet

Auh. Ovo je malo osetljiva tema, posebno imajući na umu zaključak iz prethodnog odeljka. Najveći SSD-ovi u proizvodnji za potrošače trenutno su 4TB, a i oni su ekstremno retki i skupi. Veće su šanse da ćete naći neki između 500GB i 1TB ako vam već treba kao glavno skladište za vaš sistem. Uvek imate opciju za cloud** skladištenje, doduše to ide sa svojim prednostima i manama. Prednost lokalnog skladišta je što nema dodatnih troškova, jednom ga kupujete i to je to.

 Brzina

Ovo je vreme da SSD-ovi zasijaju. Em smo ih napljuvali da su manji od HDD-ova, em skuplji. Ali su mnooooogo brži. Da uprostimo – računar će vam se paliti minimum 2 puta brže, a najverovatnije i brže od toga, u slučaju da se odlučite sa HDD-ovog skupljeg rođaka.

Fragmentacija

Zbog načina na koji su HDD-ovi koncipirani, oni najbolje rade sa fajlovima koji su smešteni u uzastopnim blokovima. Tako glava harda može da pročita sve podatke u jednom pokretu, umesto da skakuće po celoj ploči i traži delove. Doduše, kako se hard puni, veliki fajlovi se često izmešaju po ploči, što se naziva fragmentacija. Iako su algoritmi za čitanje i pisanje informacija dostigli tačku gde je efekat fragmentacije jedva osetan, on postoji. SSD-ovi sa druge strane ne mogu da pate od ove bolesti, najviše jer nemaju pokretnih delova, već informacije mogu da budu skladištene bilo gde unutar samog SSD-a bez uticaja na krajnju brzinu.

Izdržljivost

Kao što smo naglasili do sada bezbroj puta, SSD nema pokretnih delova, tako da su veće šanse da će vam podaci preživeti u slučaju da ga ispustite, ili ako vas pogodi neki ne preterano slab zemljotres. Iako HDD-ovi “parkiraju” svoje igle dok su isključeni, dok se kreću one prelaze po par nanometara, tako da su skloniji mehaničkom oštećenju podataka. Ako vam je bitna izdržljivost, SSD opet odnosi pobedu.

Dostupnost

Da je ovaj tekst pisan pre recimo 6 godina, dok su SSD-ovi još uvek bili nova tehnologija na tržištu potrošačke elektronike, ovaj odeljak bi imao smisla. Iako svi proizvođači još uvek vuku ka HDD-ovima, prvenstveno jer su ustaljeno parče tehnike i jer su jeftiniji za sve uključene stranke, SSD-ovi polako uzimaju svoj udeo. Ipak, sve je više tankih, lakih laptopova sa SSD-ovima od 256GB ili čak 512GB umesto HDD-a.

Veličina

Zato što se HDD-ovi zasnivaju na pokretnim pločama/tanjirima, postoji granica do koje ih možemo fizički umanjivati. Postojala je inicijativa jedno vreme za pravljenje novog standardizovanog HDD-a od 1.8″, ali pošto je maksimalna količina prostora koju su uspeli da uguraju u taj prostor samo 320GB, svi su kolektivno digli ruke i prešli na flash skladištenje sa uređaje poput fableta i smartonova. Što se SSD-ova tiče, nemaju ograničenje, tako da će najverovatnije, kada prevaziđemo HDD-ove, krenuti da prave sve manje SSD-ove.

Buka

Čak i najtiši od svih HDD-ova emituje neku količinu buke dok se vrte tanjiri i igla skakuće po njima, a posebno ako je ceo sistem nepravilno instaliran. Opet, brži HDD-ovi će praviti više buke od sporijih, iz očiglednih razloga. Uh, da nema problema sa kapacitetom i cenom, SSD-ovi bi odneli pobedu vezanih očiju. Ali, bez daljeg odugovljačenja i povećavanja broja reči u tekstu, pređimo na…

Rezime:

HDD-ova ima više, na više mesta, jeftiniji su i mogu da skladište više podataka. SSD-ovi sa druge strane su izdržljiviji, tiši, uskoro će biti i manji, i naravno – ne pate od fragmentacije (što je zapravo brzina) – brži. Što se trajanja same komponente u optimalnim uslovima tiče, sve ima rok trajanja. Čak i jogurt. SSD-ovi su zapravo male ćelije na koje se pišu podaci tako što se blicne svetlost u njih. Doduše, sama tehnologija je dosta komplikovanija, ali ovo je ono što bi trebalo da znate – imajući u vidu tehnologije za optimizaciju korišćenja tih ćelija, šanse su veoma velike da ćete pre baciti svoj SSD jer je zastareo (posle nekih 6 godina) nego jer se pokvario i istrošio svoje cikluse za pisanje i čitanje.

Dakle, izvagajte šta vam je bitno i izaberite shodno tome.


*1TB – 1024GB (mnogo prostora)

**cloud – nova tehnologija skladištenja, gde svoje informacije i podatke šaljete na neki server negde na svetu, i odakle ih, uz pristup internetu možete skinuti na neki od svojih uređaja. Drugim rečima, ne zauzimaju lokalni prostor.